Home RSS
Real Estate
Cars

Podstanare svi globe, a država na šteti

Glas javnosti
Podstanare svi globe, a država na šteti


Podstanari u Srbiji nisu precizno evidentirani, pa se o njihovom broju samo nagađa, a kako im status nije pravno regulisan, predstavljaju interesantnu grupaciju za sticanje para, uglavnom van kontrole države. Zvanična evidencija po kojoj bi mogla izvršiti procena ovih prihoda ne postoji, a podaci Republičkog zavoda za statistiku ni izdaleka ne daju realnu sliku.



- Na osnovu poslednjeg popisa iz 2002. godine u Srbiji ima više od 2.400.000 nastanjenih stanova. Od tog broja više od 62.000 koriste zakupci, a oko 104.000 podstanari - kaže za Glas Slavica Gažo, rukovodilac grupe za građevinarstvo. - Razlika između zakupaca i podstanara je u tome što ovi prvi koriste stanove na duži rok, odnosno na neodređeno vreme - objašnjava ona i dodaje da je prilikom tog popisa više od 140.000 korisnika stanova evidentirano kao "rođaci vlasnika". Toj formulaciji naveliko pribegavaju zakupci stanova, jer na taj način izbegavaju porez.

Nezvanične procene govore da se samo u Beogradu izdaje oko 100.000 stanova, što bi, s jedne strane, predstavljalo veliki izvor prihoda za državu, a s druge obavezu, institucija da zaštite značajan deo podstanarske populacije. Nema zvaničnih podataka o tome da li i koliko država naplati poreza od izdavanja stanova i kuća, ali sve ukazuje na to da je prihod sasvim mršav.
Stanodavci, naime, ne potpisuju ugovore sa zakupcima stanova i ne prijavljuju ih nadležnim službama. Što se samih podstanara tiče, oni ne mogu da očekuju bilo kakvu zaštitu i pomoć države, s obzirom na to da su uglavnom prijavljeni na jednoj, a žive na drugoj adresi. Ukoliko se i dogodi da dve strane sastave i potpišu ugovor, u njima se po pravilu obavezuje samo zakupac stana, a ne i vlasnik, odnosno stanodavac. Ni agencije nisu od pomoći jer traže od klijenta da im za uslugu plate pola sume za prvu kiriju, što se reguliše tipskim ugovorima, a oni podrazumevaju obaveze samo podstanara.

Provizija tih posrednika je odlučujući faktor u formiranju cene zakupa. Ukoliko vlasnik sam oglasi svoju nekretninu, na scenu munjevito stupaju agenti, koji ga ubeđuju da će mu uz "pravnu sigurnost" brže i povoljnije izdati stan.

- Mislio sam da mogu da dobijem 250 evra mesečno za svoj stan, ali čim sam dao oglas, zvali su me iz agencije i rekli da "ne idem ispod" 350 - kaže jedan od predstoničkih stanodavaca.

Zahvaljujući agentima, koji uglavnom ne znaju ništa o stanovima koje izdaju osim šturih podataka iz oglasa, cene stanarina u prestonici su astronomske, pa se garsonjere izdaju za 200 i 250 evra, a za luksuzno opremljene stanove vlasnici traže i do 2.000 evra. Zanimljivo je da se u poslednje vreme sve više beleži trend izjednačavanja cena stanova u centru i onih koji su nešto dalje.

I Novi Sad je, kada je reč o izdavanju stanova, izuzetno specifična sredina, s obzirom na to da konstantno raste ponuda jer svakodnevno "niču" nove zgrade (u ovom trenutku u Novom Sadu se gradi više od 100 objekata), ali suprotno pravilima tržišne ekonomije, cene zakupa stanova ne padaju, već beleže blago povećanje. Često se može čuti da većinu novih stanova kupuju jedni te isti ljudi i kasnije ih rentiraju, te da međusobno imaju prećutnu saglasnost da ne spuštaju cene. Tako je u poslednjih desetak godina u Novom Sadu mesečna kirija u proseku ili ostala na istom nivou ili je veća za nekih desetak evra.

U NIŠU SAMO 31 STANODAVAC PLAĆA DRŽAVI POREZ

Mada se broj podstanara u Nišu meri desetinama hiljada samo 31 Nišlija koji svoj stambeni prostor izdaje u zakup plaća porez na ovaj prihod. Direktor Regionalnog centra Poreske uprave u Nišu Radan Ilić kaže da je nemoguće utvrditi broj podstanara, s obzirom na ograničena ovlašćenja poreskih organa, ali da broj prijavljenih poreskih obveznika po ovom osnovu pokazuje da većina stanodavaca ne prijavljuje prihode od stanarina.
- Kada naši poreski inspektori zateknu u stanu osobu koja nije njegov vlasnik, od stanodavaca dobijamo odgovor da je reč o rođaku, prijatelju ili komšiji, koji navodno njegov stambeni prostor koristi bez nadoknade. Mi nemamo ovlašćenja da takvu osobu legitimišemo niti mogućnost da proverimo ove navode, ali broj stanodavaca koji plaća porez pokazuje da većina svoje obaveze prema državi ne izmiruje - navodi Ilić.

Za one koji traže stan poseban problem je to što stanodavci najčešće traže da se kirija plaća unapred za šest meseci ili celu godinu.

Kako je potražnja za iznajmljivanjem stanova konstantna, i u Novom Sadu ima veliki broj agencija koje posreduju u ovom poslu, a najčešći model rada je takav da agencije naplaćuju svoju uslugu od 40 do 50 evra. Zvanične podatke iz Poreske uprave o tome koliko stanodavaca u Novom Sadu plaća porez za tu delatnost nismo uspeli da dobijemo, ali je javna tajna da je taj broj izuzetno mali i da ne premašuje pet procenata od ukupnog broja stanodavaca.
Izdavanje soba i stanova u Kragujevcu je najunosniji posao, a samo zanemarljiv broj podstanara je prijavljen. I ovde su najskuplji jednosobni stanovi, a kirija je oko 150 evra mesečno. U novogradnjama, trosobni stanovi za ekskluzivne mušterije koštaju i do 350 evra, a dvosobni sa venecijanerima, parketom i sličnim dodacima do 220 evra.

Tvrdi se da sobe i stanove najčešće izdaju penzioneri, kako bi poboljšali sopstveni budžet i prihode. Međutim, to nije tačno. Kragujevac ima više stambenih jedinica od broja domaćinstava, a izdaje se sve i svašta.
Novine i elektronski mediji u Nišu preplavljeni su oglasima za izdavanje stanova, a oni se mogu naći u svim prometnijim delovima grada i naročito u blizini visokoškolskih ustanova. Nišlije koje imaju višak stambenog prostora ostvaruju izuzetno visoke prihode od izdavanja stanova jer se u centru grada krevet studentima izdaje za 80 evra.



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak