Home RSS
Real Estate
Cars

SAVREMENI OBLICI FINANSIRANJA

Udruženje banaka Srbije
SAVREMENI OBLICI FINANSIRANJA


U izradi Nacionalne strategije razvoja Srbije od 2006. do 2012. godine neophodno je ugraditi i strategiju izvoza i finansiranja izvoza. Bankarski strucnjaci smatraju da bez ranog ukljucenja eksperata i kapitala iz bankarske sfere nema garancija za realizaciju Nacionalne strategije, tim pre to je više puta, na svim nivoima, konstatovano da je najveci napredak u poslednjih pet godina u Srbiji postignut u reformi bankarskog sektora. To bi, otprilike, bio rezime Savetovanja koji je održan u organizaciji Udružnja banaka Srbije, na Paliću.



Savetovanje je okuplo bankarske strucnjake i predstavnike nekoliko velikih izvoznih kuca u Srbiji. Tema je bila veoma iroka i podrazumevala sve savremene oblike finansiranja. Posebno je, ovom prilikom, istaknuto kreiranje finansijske infrastrukture kroz razvoj finansijskih trita, berzi i berzanskog poslovanja, nacionalnih institucija za podrku razvoju i finansiranje izvoza i zatiti i osiguranju od rizika.

U izlaganjima eminentnih strucnjaka, profesora, bankara, predsatvnika ministarstava i drugih institucija istaknuta je i neophodnost podsticanja konkurentnosti, liberalizacije kretanja roba i kapitala, uskladivanje, implementacije i sprovodenja zakonodavstva, narocito u oblasti konkurencije, prava intelektualne, industrijske i komercijalne svojine i ubrzanje harmonizacije zakonodavstva u Srbiji sa evropskim. Osim toga, potrebna je i maksimalna saradnja sa medunarodnim finansijskim institucijama uz koricenje njihovih izvora finansiranja. U svemu ovome nezaobilazna je i podrka drave kroz snano privlacenje stratekih investitora, formiranje institucionalnog okvira prema postojecem modelu EU, vodenje politike realnog deviznog kursa i donoenje mera za suzbijanje inflacije. Citav ovaj niz neophodnih postupaka u ostvarivanju povecanja izvoza i investicija trai i stalnu edukaciju , pre svega za bankarske radnike i promovisanje savremenih oblika finansiranja sa ciljem jacanja konkurentnosti i sniavanja cene kapitala.

Savetovanje je otvorio dr Veroljub Dugalic, generalni sekretar Udruenja banaka Srbije istakavi da je danas teko naci aktuelniju temu za banke, NBS, ministarstva i privredu od ove i da zbog toga UBS namerava da i dalje unapreduje, razraduje i ubuduce okuplja ucesnike i predavace na ovu ili slicnu temu.

Gordana Lazarevic, pomocnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom govorila je o modelima finansiranja infrastrukture: projektno finansiranje, BOT model, koncesije i dr. U svom izlaganju poseban znacaj je dala privatnim javnim investicijama i politici javnih investicija koju svaka drava mora da ima. Nastavak ove teme imao je docent dr Predrag Kapor sa Fakulteta za poslovne studije Megatrend univerziteta kroz izlaganje o izvorima sredstava za medunarodno finansiranje infrastrukturnih projekata Predavanje je obuhvatilo medunarodne finansijske organizacije, komercijalne bankarske kredite, sindicirano finansiranje, korporativno ili projektno finansiranje i dr. U sklopu korporativnog finansiranja obradene su i koncesije. Prva koncesija koja je data Beogradu je iz 1859. godine a jedina koncesija koja danas funcionie je Pavlovica cuprija. Koncesije, a primeri i danas postoje, mogu trajati 99 godina, pa i 500 godina. BOT je sofisticiraniji i savremeniji vid koncesija.

Zorica Maric, nacelnik Odeljenja za unapredenje konkurentnosti u Ministarstvu privrede prezentirala je metod povezivanja preduzeca po konceptu klastera. Ovo je kod nas jedan novi pristup geografske koncetracije medusobno povezanih preduzeca iz odredenih oblasti koja su konkurencija jedni drugima ali takode i saraduju. Za ovaj nacin poslovanja posluili su joj uspeni primeri iz Singapura, Nemacke i Italije. Istakla je i jedan paradoks da medunarodna konkurencija preduzeca u uslovima globalizacije sve vie zavisi od sposobnosti medusobne saradnje na lokalnom nivou. Klasteri ne grupiu samo preduzeca vec i dravne institucije, organizacije za saradnju, finansijske institucije i dr. Klasteri omogucavaju preduzecima da su produktivnija, inovativnija, efikasnija i fleksibilnija. Kod nas je u prvoj fazi ostvaren klaster industrije softvera a u drugoj Autoklaster, klaster proizvodaca poljoprivrednih maina BIPOM i klaster plastike i gume JATO.

Primer, za sada, nedovoljno razvijenog nacina povecanja i povezivanja izvoznih poslova su slobodne industrijske zone, smatra generalni direktor Slobodne zone Beograd, Marko Stojanovic. Da su u svetu prepoznali znacaj i ulogu ovakvih zona govore iskustva brojnih zemalja kao to su Madarska, Turska, Ujedinjeni arapski emirati i Kina. Svetska trgovinska organizacija promovie zone kao izuzetno efikasne i ekonomski isplatljive. Danas postoje 5.000 zona u 120 zemalja sveta koje ostvaruju 20% ukupne medunarodne razmene. U slobodnim zonama Turske posluje oko 500 stranih kompanija kroz koje je u tursku privredu direktno uloeno 300 miliona USD. U Madarskoj, na primer, u prvih 28 otvorenih zona bilo je zaposleno 26.000 radnika a u 2004. estina zaposlenih u industriji radi u ovim zonama. Zone mogu ostvarivati i saradnju sa preduzecima u zaledu te je na primeru Madarske u 1997. godini takva saradnja bila kroz tzv. 28 parkova a u 2004. ukupno 155 parkova. Madarska je u 2001. godini, kroz slobodne zone, izvezla robe i usluga u vrednosti od preko 9 milijardi USD.

Iako je Zakon o slobodnim zonama donet jo 1994. godine, nije se mnogo odmaklo od pocetka. Danas je ova zakonska regulativa prevazidena, mnogi zakoni i propisi u vezi sa zonama su nejasni ili nedoreceni a ono to je ocigledno je nezainteresovanost drave. Karakteristike dananjih zona u Srbiji su: nizak nivo direktnih stranih investicija, trgovina je preovladujuca delatnost a proizvodnja nedovoljno zastupljena. U slobodnim zonama Srbije nema saradnje sa zaledem.

Vlado Rosic, specijalista za faktoring, SMECA, dao je prikaz forfetinga i faktoringa, iskustva u inostranstvu i njihovo nedovoljno koricenja kod nas, to po njemu predstavlja pravu misteriju.

Svoj prilog za izradu strategije finansiranja izvoza ponudile su mr Lola Stamenkovic, savetnik i Ksenija Dodo- Rujevic, vii savetnik u Jubmes banci. U zavrnom delu prezentacije isticu Umesto nelojalne konkurencije izmedu subjekata u okviru bankarsko- finansijskog sektora idr. Strategija finansiranja izvoza bi trebalo da podri zdravu konkurenciju izmedu svih subjekata( poslovne banke, grupacije banaka, ad hoc i drugi konzorcijumi banaka i drugih ucesnika, posebno izvozno- kreditna agencija, osiguravajuca i reosiguravajuca drutva i sl. kao i novi pojavni oblici- forme delovanja navedenih subjekata). Svaki ucesnik bi, saglasno svojoj osnovnoj delatnosti, trebalo da prui svoj poslovni doprinos ostvarenju primarne orjentacije- neophodne ekspanzije izvoza, ekonomskih odnosa sa inostranstvom, uz istovremeno poboljanje strukture izvozne privrede kao prioritetnog cilja na dui rok.

Mr Nenad Miljud, rukovodilac Sektora hartija od vrednosti u Kulskoj banci izlaganje je posvetio investicionom bankarstvu. Naglašva da ce nae bankarstvo morati da evoluira od klasicnih bankarskih kuca do banaka univerzalnog tipa, sa posebno izdvojenim segmentom investicionog bankarstva u odnosu na komercijalno, kako bi se izbegao potencijalni sukob interesa.

Profesor dr Zoran Jeremic sa Fakulteta za ekonomiju, finansije i adminitraciju imao je tri medusobno povezane teme: Aktuelnosti na finansijskim tritima- bankarstvo i berzansko poslovanje i trgovanje hartijama od vrednosti , Investicioni fondovi- Nacrt Zakona o investicionim fondovima i ambijent za poslovanje investicionih fondova u Srbiji i Heding tehnike i fondovi- alternativni fondovi.



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak