Home RSS
Real Estate
Cars

RASTE POTRAŽNJA ZA VEĆIM STANOVIMA U NOVOM SADU

Ranka Dautović Dnevnik
RASTE POTRAŽNJA ZA VEĆIM STANOVIMA U NOVOM SADU


Dok deo investitora tvrdi da se cene stanova nisu menjale, drugi priznaju da je kvadrat u Novom Sadu poskupeo za oko 20 posto, a treći najavljuju korekciju cene za oko dva meseca. Razlozi za povećanje cene su nešto veća potražnja za stanovima kojoj su delimično doprineli dugoročni stambeni krediti i skuplje lokacije, i poskupljenje građevinskog zemljišta. Vlasnik firme za projektovanje, izgradnju i prodaju stanova MG Gradnja Moma Golubović kaže da se na ime obeštećenja starim vlasnicima parcela u centru grada ranije davalo 18 posto novoizgrađenih kvadrata, a sada čak i do 30 posto.



Moma Golubović objašnjava da danas stan u predugovaranju košta kao lane „ključ u ruke“. Cene na Grbavici i oko Bulevara oslobođenja porasle su za 20 posto. Kvadrat se prodaje od 900 do 1.200 evra, u zavisnosti od veličine stana i loakcije. Dok su se dosadašnjih godina najviše tražile garsonjere i manji stanovi, ove godine kupci traže velike stanove, od oko 100, pa i više kvadrata. Sagovornik kaže da su se u firmi iznenadili kada su isprojektovane stanove u zgradi u Ulici Lasla Gala ponudili tržištu, očekujući da će prvi „otići“ manji stančići, a ono ispalo suprotno – interesovanje za velike stanove je bilo toliko, da su zgradu morali ponovo da isprojektuju.

Za investitora je najbolje kada gradi namenski, i kada zna ko su mu kupci, jer tako kapital ne stoji zarobljen, već se obrće. To je najbolje i za kupca stana, jer dobija tačno ono što želi i ne mora naknadno da menja svoj životni prostor. Golubović ocenjuje da je došlo vreme da porodica konačno rešava svoje stambeno pitanje, prodaje manji stan u kome nije mogla da zadovolji sve svoje potrebe i kupuje veći stan. Takvoj mogućnosti doprineli su dugoročni stambeni krediti, pomoću kojih svi zaposleni u porodici sabiraju prihode i zadužuju se do polovine primanja, za iznos koji im nedostaje za doplatu većeg stana. Sagovornik kaže da građani tako obično unapred kaparišu odgovarajući stan, a investitori ga „čuvaju“ za njih dok banka ne odobri kredit, što ne traje dugo.

- Svakodnevno se pitam otkuda tako velika potražnja za stanovima, pa odbijamo kupce, jer ne možemo svima da udovoljimo - kaže Golubović. - Mislim da se kupci obraćaju proverenim investitorima, a i nema nas mnogo, jer je 80 odsto investitora „puklo“ zato što se nisu pridržavali osnovnih građevinskih postulata. Gradili su bez dozvole i nekvalitetno, što nije bilo održivo na duge staze. Osvestili su se i kupci i više ne trguju na slepo, nego prethodno sve provere – od dokumentacije, do toga kakva je zgrada i da li ima dovoljno prostora za parkiralište.

Ima i drugih primera. Biljana Aleksić iz Građevinskog preduzeća AEM Gradnja kaže da se kod njih još uvek najviše traže manji stanovi. Oni se prodaju odmah na početku izgradnje, a veći stanovi na kraju. Cene se kreću od 820 evra po kvadratu za veće stanove, do 1.050 evra za manje, i to na lokaciji u Ulici cara Dušana, na kojoj su se lane stanovi prodavali po ceni od 700 do 800 evra za kvadratni metar.

Podstanar na vrh glave
Urbanisti ograničavaju broj manjih stanova u zgradama, jer porodični ljudi više ne žele da žive u zgradama gde ima mnogo podstanara koji ne poštuju kućni red i ne odnose se odgovorno prema zajedničkim delovima zgrade. A podstanara najviše ima u manjim stanovima, koji se za tu namenu i kupuju. U zgradama kolektivnog stanovanja prosečna veličina stana do sada je bila 50 kvadrata, a „Si-partner“ će od sledeće godine prosek povećati na 60 do 70 kvadrata. Najmanji stan biće 1,5-soban.

Slaba vajda od subvencija
Slavko Janković kaže da subvencije države za podizanje dugoročnih stambenih kredita nemaju neki veći uticaj na odnos ponude i potražnje, jer do sada kupljeni stanovi uz pomoć takvog kredita u celoj Srbiji nisu brojniji od jednogodišnje izgradnje u Novom Sadu. Od ukupno 10.000 stanova koji su prodati uz pomoć Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita otkada je osnovana, na stanove sa subvencijama otpada 2.500, što je veoma malo da bi značajnije uticalo na tržište nekretnina.

Direktor Građevinske firme „Si-partner“ Slavko Janković tvrdi da stanovi koje trenutno grade i prodaju nisu poskupeli, ali će se cena povećati za oko dva meseca za one stanove čija se izgradnja tek planira. Korekcija će „težiti“ oko 50 evra po kvadratu, odnosno, stanovi čija će izgradnja početi ove godine biće skuplji, prema sadašnjoj računici za oko šest-sedam procenata. Cene se danas kreću od 600 do 800 evra u predugovaranju, do 900 evra po kvadratu za useljive stanove. Gotovi stanovi na Detelinari i Novom naselju prodaju se po ceni od 600 do 800 evra. Najskuplje su garsonjere i 1,5-sobni stanovi.

Janković kaže da nije primetio da je porasla potražnja za stanovima. Uvek u vreme izbora potražnja je padala. Sada, istina, nije, ali on misli da nije ni porasla. Prema njegovim rečima, tržište nekretnina je uvek veoma osetljivo na sve promene u društvu, posebno političke, kao što je formiranje nove vlade, nerešeno pitanje Kosova... Kako deo građana namenski kupuje manje stanove za iznajmljivanje, zbog trenutno dobre ponude stanova za izdavanje zakupnine su niže od očekivanja, pa je slabo interesovanje građana koji se bave rentiranjem da na taj način ulažu pare.

U malim oglasima je dobra ponuda stanova svih struktura, pa šta kome odgovara. Za novu garsonjeru od 25 kvadrata na prvom spratu traži se 22.000 evra, za 28 kvadrata na Novoj Detelinari 24.850 evra, a za kvadrat jednosobnog stana na Grbavici od 35 kvadrata traži se 850 evra. Dvosoban stan od 52 kvadrata prodaje se po 36.000 evra, uz naglasak da je to cena s PDV-om, a za 54 kvadrata na Limanu traži se 46.350 evra. Uknjižen trosoban stan na Keju od 90 kvadrata nudi se za 61.800 evra. Treba imati na umu da na formiranje cene stana utiče i godina gradnje.


Izvor



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak