Home RSS
Real Estate
Cars

Do krova još teže

Večernje novosti
Do krova još teže


Stambeni krediti u Srbiji već su poskupeli kod mnogih banaka koje svoje kamate vezuju za euribor, odnosno libor, evropsku i švajcarsku kamatnu stopu. Od kada je velika finansijska kriza zakucala i na vrata Evrope, ove kamate samo rastu.



Kako je u našoj zemlji 75 odsto banaka sa stranim kapitalom i kako se one zadužuju u inostranstvu da bi prodale zajmove u Srbiji, cena hipotekarnih pozajmica je povećana. Tako sada stambeni kredit košta od 7,40 do 13,73 odsto.
I pored mera Evropske i drugih centralnih banaka, evropske kamate su u usponu. Tako je šestomesečni euribor za dve godine povećan sa 2,64 na 5,41 odsto. Libor je uvećan sa 1,40 do 3,07 odsto. Na ove iznose naše banke dodaju svoje marže. Zavisno od valute i od toga koliki se depozit i učešće polažu, one iznose od 1,40 do 2,8 odsto. Za sada, jedino Komercijalna banka neće menjati kamate na hipotekarne zajmove, jer ne zavisi od spoljnih izvora finansiranja, dakle ni od eurobora, niti libora.
Stambeni krediti u Srbiji od početka
godine beleže najveće povećanje i dostigli su iznos od 136 milijardi dinara, pa je samim tim i prodaja nekretnina veća. Ali, ova ekspanzija teško da će se nastaviti, upravo zbog neizvesnosti i poskupljenja svih zajmova, pa i stambenih. I Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije smatra da stanovništvo treba da bude oprezno kada uzima dugoročne pozajmice, jer se ne zna u kom pravcu će ići kamate i celokupna kriza koja drma svet.
Sa druge strane prvi čovek Centralne banke smatra da će to uticati i na pad cena stanova.
- U narednom periodu biće manje kredita, ali će oni biti skuplji - kaže Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo-alpe-adria banke. - Restriktivna monetarna politika koju je vodila NBS, pokazala se kao ispravna i dobrodošla u sadašnjoj situaciji. Takođe, za građane je dobro i što postoji restrikcija u pogledu zaduživanja, odnosno rata stambenog kredita ne može da prelazi 50 odsto zarade, a ostalih pozajmica 30 odsto plate.
Da li će kriza i kod nas oboriti cene nekretnina, tek ćemo videti.
Tako na primer, ekonomista Milan Kovačević smatra da bi lakši uslovi za ulazak preduzeća u izgradnju stanova mogli da spuste vrednost kvadrata. Ako bi se olakšalo finansiranje zidanja, na tržištu bi bilo više stambenog prostora i time bi se smanjile cene.
Ali, pitanje je koliko će banke hteti i moći da podrže u budućnosti građevinarstvo. Za sada, na našem tržištu ima nekoliko banaka koje se bave projektnim finansiranjem.

KOREKCIJE USKORO
Banka Inteza tromesečno koriguje vrednost euribora, a Rajfajzen banka to čini na pola godine. Hipo-alpe-adria banka kvartalno revidira ovu evropsku kamatu, a Sosijete ženeral svakog meseca. Za sada rate stambenih kredita, koji su već uzeti miruju, ali korekcije će kod nekih banaka uslediti već sledećeg meseca, a kod nekih, krajem, odnosno početkom sledeće godine. Jedino se bankarske marže neće menjati.


Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak