Home RSS
Real Estate
Cars

To su najveća rugla sveta

Jutarnji.hr
Biblioteka Michaela Gravesa je deseta na listi

Biblioteka Michaela Gravesa je deseta na listi


Što po­ve­zu­je shopping cen­tar u Bir­ming­ha­mu, Mu­zej rock zvi­je­zda u Cle­ve­lan­du i ho­tel Ryugyong u Ko­re­ji? Na­la­ze se na ra­zli­či­tim stra­na­ma svi­je­ta, ali na istoj li­sti - naj­ru­žni­jih zgra­da.



One su to­li­ko ru­žne da ih zo­vu ču­do­višti­ma. Na­ka­za­ma. No­ćnim mo­ra­ma ar­hi­te­ktu­re. To­li­ko su ru­žne da se či­ni kao da ih je na­cr­tao Sta­ljin u svom naj­go­rem ra­spo­lo­že­nju. One ni­su ru­žne. One su Ru­žne, s ve­li­kim “R”.

Ta­ko to zvu­či ka­da bri­tan­ski i ame­ri­čki no­vi­na­ri CNN-a i For­be­sa svo­jim ne­mi­lo­sr­dnim pe­ri­ma do­ta­knu Mil­len­ni­um dom u Lon­do­nu, šoping cen­tar u Bir­ming­ha­mu, Mu­zej rock zvi­je­zda u Cle­ve­lan­du, ne­dovršeni ho­tel Ryugyong u Sje­ver­noj Ko­re­ji, Mu­zej su­vre­me­ne umje­tno­sti u San Fran­ci­scu, Au­strij­ski to­ranj kul­tu­re na Man­hat­ta­nu, grad­ske knji­žni­ce u Chi­ca­gu i Den­ve­ru i ka­nad­sku am­ba­sa­du u Washingtonu.
   
2. Na drugom mjestu je Rock and Roll Hall of Fame u Clevelandu
3.Treći na CNN-ovoj listi ružnih kuća je hotel u Sjevernoj Koreji 

Na istoj li­sti naj­ve­ćih ar­hi­te­kton­skih ru­gla čvr­stu po­zi­ci­ju dr­že i Bu­cking­ham­ska pa­la­ča, dom en­gle­ske kra­lji­ce, za­tim sje­dišta ru­munj­skog par­la­men­ta u Bu­ku­reštu i škot­skog par­la­men­ta u Edin­burg­hu, mu­zej Experience Mu­sic Pro­ject u Se­at­tleu, Bar­bi­can cen­tar za kon­fe­ren­ci­je u Lon­do­nu, zgra­da Ar­hi­te­kton­skog fa­kul­te­ta na Yaleu i Two Co­lum­bus Cir­cle, zgra­da u obli­ku bi­je­log slo­na u New Yorku.

Ia­ko se te ar­hi­te­kton­ske “ba­ba­ro­ge” na­la­ze u ra­zli­či­tim kul­tu­ra­ma i na ra­zli­či­tim kra­je­vi­ma svi­je­ta, ima ne­ka taj­na ve­za me­đu nji­ma. Sve su ima­le go­le­me bu­dže­te. Sve utje­lo­vlju­ju ne­ki fu­tu­ri­sti­čki stil. I sve su uspje­le po­sva­đa­ti ar­hi­te­kte s osta­tkom svi­je­ta.

1. Millenium Dome Richarda Rogersa našao se na broju jedan CNN-ove i Forbesove liste najružnijih zgrada

Ne­da­vno su, pri­mje­ri­ce, svi Bri­tan­ci Bir­ming­ham je­dno­gla­sno pro­gla­si­li naj­ru­žni­jim gra­dom u ze­mlji zbog šoping cen­tra Bull­ring i zgra­de Gla­vne knji­žni­ce. Više od 40 po­sto gra­đa­na Bir­ming­ha­ma izja­vi­lo je da nji­ho­vim pro­je­ktan­ti­ma to ni­ka­da ne­će opro­sti­ti. Mo­žda je “ga­fo­ve” u gra­dnji naj­sli­ko­vi­ti­je opi­sao princ Char­les ka­da je, ko­men­ti­ra­ju­ći no­vo kri­lo lon­don­ske Na­ci­o­nal­ne ga­le­ri­je, izja­vio da izgle­da po­put či­ra na li­je­pom li­cu dra­gog pri­ja­te­lja.

Može li se arhitekturu kritizirati po principu “sviđa mi se ili ne” te da li su CNN i Forbes u pravu pitali smo naše ugledne teoretičare Maroja Mrduljaša i Krešimira Galovića.
   
4. Kontroverzni muzej glazbe Franka Gehryja u Seattlu našao se četvrti na listi najružnijih
5.Shopping centar u Birminghamu Future Systemsa

Krešimir Galović, povjesničar umjetnosti i teoretičar:

Banalizacija + globalizacija = debilizacija! 

Krešimir Ga­lo­vić za Ju­tar­nji list sa­sta­vio je li­stu loše ar­hi­te­ktu­re

Galovićev izbor loših zgrada

Sta­di­on NK Di­na­mo u Za­gre­bu, Bran­ko Kincl i Ni­ko­la Fi­li­po­vić

Sve­ta Ma­ti Slo­bo­de na Ja­ru­nu u
Za­gre­bu, Ni­ko­la Bašić (odrekao se re­a­li­za­ci­je) 1995. - 1999.

Po­slo­vna zgra­da T-COM-a u Sav­skoj (nekada Ho­to Tower), Ma­ri­jan Tur­ku­lin

Eurotower, po­slo­vni to­ranj, Za
­greb, Av. gra­da Vu­ko­va­ra, Ma­ri­jan Hr­žić, 2006.

Mu­zej su­vre­me­ne umje­tno­sti,  ar­hi­tekt Igor Fra­nić

Go­vo­ri­ti o ar­hi­te­ktu­ri kroz po­pu­li­sti­čku pri­zmu naj­ru­žni­jih ili naj­ljepših gra­đe­vi­na ka­ko u svi­je­tu, a ta­ko i kod nas, kraj­nja je ba­na­li­za­ci­ja je­dne vr­lo slo­že­ne pro­ble­ma­ti­ke. Ma­te­ma­ti­čki re­če­no: Ba­na­li­za­ci­ja + glo­ba­li­za­ci­ja = de­bi­li­za­ci­ja!

Upra­vo u tom kon­tek­stu va­lja pro­ma­tra­ti i For­be­so­vu an­ke­tu na­slo­vlje­nu “Naj­ru­žni­je svjet­ske gra­đe­vi­ne”, a ko­ju je na­kna­dno ko­men­ti­rao i ugle­dni CCN. Već le­ti­mi­čan  pre­gled tog oda­bi­ra po­sta­vlja pi­ta­nje kri­te­ri­ja.

Tim više, s obzi­rom na to da su se u užem izbo­ru našle gra­đe­vi­ne u vr­lo širo­kom ra­spo­nu od gla­so­vi­tog lon­don­skog Mil­len­ni­um Do­ma, ar­hi­te­kta Ric­har­da Ro­ger­sa, pre­ko den­ver­ske Ja­vne bi­bli­o­te­ke Mic­ha­e­la Gra­ve­sa, Mu­ze­ja su­vre­me­ne umje­tno­sti u San Fran­ci­scu Ma­ria Bot­te do po­sve ano­ni­mnih gra­dnji po­put zgra­de Rock and Roll Hall of Fa­me u Cle­ve­lan­du ili Ryugyong ho­te­la u Sje­ver­noj Ko­re­ji, ko­je, ri­je­čju, “egzo­ti­čnošću” i ne za­slu­žu­ju stru­čnu po­zor­nost, osim u ka­kvom fre­ak showu ili ru­bri­ci vje­ro­va­li ili ne, s da­ka­ko iro­nij­skom odma­kom.

No, ko­li­ko nas s je­dne stra­ne mno­ge od tih gra­đe­vi­na mo­gu na­smi­ja­ti do su­za, s dru­ge stra­ne po­sta­vlja se je­dan vr­lo ozbi­ljan i ja­vno ne do­volj­no na­glašen pro­blem, a to je: eko­loško za­ga­đe­nje i za­gušenje pro­sto­ra pre­i­zgra­đe­nošću i lošom ar­hi­te­ktu­rom. No bi­tno je na­gla­si­ti da po­la­ze­ći od te te­ze mi više ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o ar­hi­te­ktu­ri kroz kva­zi­e­stet­sku ka­te­go­ri­ju li­je­po­ga i ru­žno­ga. Sto­ga se i po­sta­vlja pi­ta­nje ko­ji su uo­pće kri­te­ri­ji vre­dno­va­nja?

Onaj naj­ba­nal­ni­ji, su­bje­kti­vni kri­te­rij - svi­đa li mi se nešto ili ne, bez stru­čne ar­gu­men­ta­ci­je, tre­ba odba­ci­ti, jer nas mo­že do­ve­sti do po­tpu­no po­grešnih za­klju­ča­ka. Iz tog ra­zlo­ga bi­tno je ista­knu­ti da sva­ko ar­hi­te­kton­sko dje­lo, zbog pra­vil­nog ra­zu­mi­je­va­nja, za­hti­je­va slo­je­vi­tost is­či­ta­va­nja ko­je nas vo­di pre­ko pro­je­kta do sa­me izve­dbe, ali u ko­na­čnoj kon­ze­kven­ci opro­sto­re­nja i nje­na odno­sa pre­ma za­te­če­nom am­bi­jen­tu, ko­ji mo­že s je­dne stra­ne bi­ti afir­ma­ti­van, da­kle da stvo­ri je­dnu po­sve no­vu pro­stor­nu vri­je­dnost, ali i kraj­nje ne­ga­ti­van.

Ovaj ne­ga­ti­vni aspekt mo­že­mo ana­li­zi­ra­ti kroz ne­ko­li­ko mo­gu­ćno­sti. Pr­va si­tu­a­ci­ja je ka­da ima­mo do­bru ar­hi­te­ktu­ru ko­ja ne odgo­va­ra du­hu i ka­ra­kte­ru am­bi­jen­ta u ko­jem se na­la­zi ili je na­pro­sto u nje­mu loše ur­ba­ni­sti­čki po­sta­vlje­na. U tom slu­ča­ju je­dna­ko tr­pe i izgra­đe­na ar­hi­te­ktu­ra i am­bi­jent. Do­volj­no se sje­ti­ti sa­mo fru­stri­ra­ju­ćih ra­spra­va ko­je kon­ti­nu­i­ra­no tra­ju već pe­de­se­tak go­di­na o zgra­di “Želj­po­ha” ar­hi­te­kta Stan­ka Fa­bri­sa na za­gre­ba­čkom Tr­gu maršala Ti­ta.

Dru­ga kraj­nost je ka­da u kva­li­te­tnom pro­sto­ru, k to­me još po­vi­je­sno slo­je­vi­tom, ima­mo lošu ar­hi­te­ktu­ru i u tom slu­ča­ju šte­ta je po­gu­bna, ka­ko za za­te­če­ni am­bi­jent, ta­ko i za cje­lo­ku­pno ar­hi­te­kton­sko na­sli­je­đe, tim više jer smo njo­me obez­vri­je­di­li ne sa­mo pro­stor, ne­go smo po­sla­li i lošu sli­ku o se­bi i našem odno­su pre­ma pro­sto­ru na­do­la­ze­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma. I tu di­le­me ne­ma. Loša ar­hi­te­ktu­ra je je­dna­ko loša i po­gu­bna ma gdje je po­sta­vi­li i ma ko­li­ko se tru­di­li da je za­ma­ski­ra­mo.
   
6.Šesti je Barbican centar u Londonu
7. I kraljevska Buckinghamska palača našla se na sedmom mjestu najružnijih zgrada

Je­di­na je utje­ha u to­me što je za ra­zli­ku od glu­po­sti uništi­va, ri­je­čju mo­že­mo je srušiti. Na­ža­lost, loših pri­mje­ra je mno­go i raz­mjer­no se po­ve­ća­va­ju pod ne­mi­lo­sr­dnim pri­ti­skom tr­žišta i ka­pi­ta­la. U tom kon­tek­stu na­me­će se i pi­ta­nje odno­sa este­ti­ke i eti­ke, ko­ji bi se na pri­mje­ru hr­vat­ske re­cen­tne ar­hi­te­ktu­re mo­gao pa­ra­fra­zi­ra­ti do­sko­či­com - što je više este­ti­ke, to je ma­nje eti­ke.

Po­la­ze­ći od este­ti­čkog pro­ble­ma u To­me Akvin­skog o odno­su Li­je­pog i Do­brog - li­je­po i do­bro isto­vje­tni su s obzi­rom na su­bjekt, ka­ko ga je svo­je­vre­me­no ana­li­zi­rao u je­dnoj knji­zi Um­ber­to Eco, mo­gli bi­smo se za­pi­ta­ti: mo­že li li­je­po bi­ti ne­do­bro? Gle­da­no u kon­tek­stu pro­sto­ra i vre­me­na u ko­jem ži­vi­mo, po­sta­vlja se pi­ta­nje mo­že li se je­dna ar­hi­te­ktu­ra po­di­gnu­ta isklju­či­vo u in­te­re­su i u svr­hu ra­znih gra­đe­vin­skih in­ve­sti­to­ra i lo­bi­ja uz svu šte­tu na­či­nje­nu, ne sa­mo pro­sto­ru kao za­je­dni­čkom na­sli­je­đu, već i društvu, uo­pće na­zva­ti li­je­pom i do­brom?

Ni­je li tr­go­va­čki cen­tar da­našnji­ce sim­bol sve­ga ono­ga ne­ga­ti­vno­ga u društvu na što su već kra­jem šezde­se­tih go­di­na na­i­vno i ne­u­spje­lo po­kušali uka­za­ti Gu­drunn Ens­slin i An­dre­as Ba­a­der po­dme­ću­ći po­žar u je­dnom min­hen­skom tr­go­va­čkom cen­tru? No je­dno je po­sve si­gur­no, sva­ka ar­hi­te­ktu­ra, bi­la ona li­je­pa ili ru­žna, do­bra ili loša, ima svo­g ar­hi­te­kta.
   
8.Škotski parlament po CNN-u mišljenju je na osmom mjestu
9. Parlament u Bukureštu


Crkva u Udbini preružna i za površne liste

Teoretičar Maroje Mrduljaš za Jutarnji komentira Forbesovu listu  najružnijih zgrada

Ljepota u arhitekturi odista je problematičan pojam, pogotovo u suvremenom trenutku u kojem više ne postoje jasno definirani stilovi, kanoni nego je estetska prosudba stvar pojedinačne kultiviranosti. Učestalo se susrećemo s vrlo različitim stavovima po pitanju arhitektonske ljepote između struke, dakle arhitekata i kritičara s jedne strane te šire javnosti s druge, a zna se da o ljepoti nema konsenzusa. Upozorio bih na to da se stavovi prema određenim kućama u javnosti mijenjaju s vremenom i s konotacijama koje određene kuće sa sobom nose. Percepcija građevina se mijenja s njihovom namjenom.

Taj fenomen je osobito izražen u bivšim socijalističkim zemljama pa je tako i u Hrvatskoj. U nas se dugo vremena svu modernu arhitekturu izjednačavalo s negativnim licem socijalizma pa su tako i neke kvalitetno osmišljene zgrade ocjenjivane kao totalitarni socijalistički promašaji iako je bila riječ o gradnjama takozvanog internacionalnog stila ili čak zapadne korporativne arhitekture, primjerice bivša zgrada Ferimporta ili neboder na Trgu bana Jelačića u Zagrebu. Također, nekim zgradama treba vrijeme da srastu s okolišem i postanu dio kolektivnog identiteta.

Osobno me iritiraju ljestvice ljepote i ružnoće arhitekture jer su neizbježno površne, arhitektura je previše složena stvar da bi se mogla valorizirati na taj način. Forbesova ljestvica najružnijih kuća od kojih sam neke i osobno obišao je vrlo šarolika i namjerno želi biti ponešto skandalozna jer proziva mnoga znamenita imena svjetske arhitekture poput Richarda Rogersa ili Franka Gehryja. Mora se priznati da neke od prikazanih kuća, naročito one koje su regresivne i neoklasicističke u izrazu, poput Biblioteke u Chicagu, odista i zaslužuju biti ocijenjene kao promašaji i “zabune u vremenu”.

U članku se citira princ Charles, arhitektonski kritičar-amater i hobistički slikar akvarela koji je ozloglašen po promoviranju najkonzervativnijih stavova u arhitekturi. U tekstu se princ Charles tendenciozno citira s populističkim stavom da “ljudima treba dati arhitekturu kakvu žele”. Naravno da svaka arhitektura mora u što većoj mjeri biti na korist zajednici i pridonijeti gradu u funkcionalnom i estetskom smislu, no urbani identitet i ljepotu treba njegovati kroz dugotrajni proces na prikladnoj kulturnoj razini.

Na Forbesovoj listi iz 2002. prvoplasirana Millennium Dome, meni zanimljiva zgrada, je na to mjesto dospjela zbog optužbe za financijsku propast, no ona od 2007. udomljuje višenamjensku O2 arenu u kojoj se organiziraju brojni koncerti i danas je vrlo popularna. Svakako sam protiv arhitekture koja je “gutač novca” za postizanje spektakularnih ekstravagancija, no još sam više protiv onih koje su kulturološki uvredljive i ponižavajuće za sredinu u kojoj nastaju. U tom smislu, mislim da bi na Forbesovu i CNN-ovu listu trebalo uvrstiti recentni projekt crkve u Udbini zasnovanu na replici crkve Sv. Križa u Ninu.


Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak