Home RSS
Real Estate
Cars

Kvadrati drže cenu

Večernje novosti
Kvadrati drže cenu


Srbija mora, što pre, da usvoji zakone o građevinskom zemljištu i prometu nekretnina i da maksimalno pojednostavi i ubrza proceduru za izdavanje građevinskih dozvola. U suprotnom, trenutno veliko interesovanje stranih investitora preusmeriće se na neka druga tržišta, Albaniju na primer.



Osim za poslovnim prostorom, strani investicioni fondovi i građevinske firme iz Grčke, Španije, Italije, Engleske, Emirata tragaju i za slobodnim lokacijama u Beogradu gde bi zidali stanove. Jer, glavnom gradu nedostaje oko 100.000 stanova. Kako kaže Miodrag Kušić, direktor američkog “Rimaksa” za Srbiju i Crnu Goru, investitori kod nas teško dolaze do lokacija zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa. Inače, pod okriljem “Rimaksa” u 70 zemalja sveta radi 7.500 agencija za promet nekretnina.
- Svetska finansijska kriza odrazila se i na naše tržište - navodi Kušić. - U odnosu na okruženje, situacija je ipak kod nas drugačija. U Srbiji, posebno u Beogradu, nema dovoljno stanova, potražnja ne jenjava, mada promet opada zbog restriktivne politike banaka. Cene loših stanova na neatraktivnim lokacijama beleže pad do deset odsto, ali nikakvih drastičnih promena nema niti će ih biti. U Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, pa i Španiji, izgrađeno je više kvadrata nego što je tržištu bilo potrebno. Zbog finansijske
krize, u tim zemljama opala je potražnja i kvadrati pojeftinjuju i za 40 odsto. Međutim, elitne lokacije i luksuzni kvadrati odoleli su svetskoj finansijskoj krizi. Jer, reč je o specifičnoj klijenteli. Najbolji primer je Amerika, koja je krizom najviše pogođena, gde kvadrati vrtoglavo pojeftinjuju, ali luksuzne nepokretnosti i dalje drže cenu. Uvek je, naime, jedan segment tržišta otporan na bilo kakve finansijske promene u svetu.
Kušić naglašava da je tržište nekretnina u Srbiji neuređeno. Zato je neophodno donošenje zakona, jer prometom nekretnina treba da se bave, kao svuda u svetu, samo profesionalci. Time bi država veliko polje sive ekonomije regulisala i značajan deo prihoda ubirala u svoju kasu.
- Imamo šansu, i interesovanje stranih investitora nikada nije bilo veće, a samo masovnom izgradnjom kvadrata poboljšaće se ponuda - objašnjava Kušić. - Veća konkurencija u stanogradnji sigurno bi dovela do pada cena kvadrata i zato strancima treba “otvoriti vrata”. Oni bi gradili za srednji stalež, a cena bi bila od 1.500 do 2.000 evra po kvadratu. Pozitivan je dolazak stranih investitora, jer su oni navikli da rade sa nekim normalnim profitima. Zbog nedostatka stambenog prostora, izgradnje manjeg broja stanova, investitori U Srbiji imaju profit i više od 30 odsto, dok je u Americi profit u stanogradnji od 10 do 15 odsto.
Beograd mora da se širi, i to, smatra Kušić, treba raditi po ugledu na razvijene zemlje. Valjalo bi graditi naselja koja će biti gradovi za sebe. A, prostora ima prema Ibarskoj magistrali, prema Surčinu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Smederevu. Ti takozvani satelitski gradovi imali bi sve - škole, bolnice, tržne i poslovne centre, banke, čak i pozorišta. Građani tako ne bi imali potrebu da svakodnevno idu u centar grada koji je prezagušen.
Bez obzira na trenutnu krizu, i bankari i agenti za nekretnine kažu da je dugoročno najsigurnija investicija za one koji imaju novac kupovina nepokretnosti.

CRNA GORA
U Crnoj Gori cene nekretnina drastično padaju. U Budvi, u stambenim zgradama, sada kvadrat može da se pazari za 1.300 do 1.500 evra, što je u odnosu na prošlu godinu duplo jeftinije.
Za strance se otvorilo i novo tržište - Albanija, gde je cena zemljišta tri-četiri puta niža nego u Crnoj Gori.


Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak