Home RSS
Real Estate
Cars

Miraks hoće aerodrom Tivat

Vijesti
Miraks hoće aerodrom Tivat


Miraks grupa zainteresovana je da preuzme aerodrom Tivat - kazao je direktor ove ruske kompanije za Balkan, Vječeslav Lejbman. Lejbman je u Moskvi, prilikom posjete crnogorskih novinara Miraks grupi, kazao da su spremni za svaki vid saradnje sa državom oko aerodroma Tivat, bilo da se radi o preuzimanju, zakupu, renoviranju ili nešto drugo.



- Miraks je spreman da svojim snagama i uz pomoć svojih stručnjaka sve to odradi - kazao je Lejbman.

Govoreći o Miraksovim investicijama u Crnoj Gori, on je rekao da su dobili dokumenta i dozvole za gradnju kompleksa Astra Montenegro na Zavali, tako da trenutno nema prepreka da se projekat završi blizu ugovorenog roka, čime se realizuje prva faza projekta. Vezano za drugu fazu, kako je rekao, dobili su dozvolu za gradnju.
- Najprije ćemo sazidati 39 vila i srediti plac, a zatim ćemo urediti sve neophodne zone oko plaža i završiti planiranu infrastrukturu, pa se nadam da će u toku nove sezone prvi žitelji već živjeti u svojim kompleksima - kazao je Lejbman.

Miraks je ranije najavljivao da će na Zavali graditi i dva hotela, od koji je jedan sa skoro 30 spratova.
Kada su u pitanju vrijednosti investicija, kako je rekao Lejbman, u Miraksu se pridržavaju formule koju je Sergej Polonski primijenio u Crnoj Gori: „Koliko je potrebno, toliko ćemo i uložiti“, tako da nikad neće praviti objekte lošeg kvaliteta.
Odgovarajući na pitanje kako je globalna ekonomska kriza uticala na planirane investicije kompanije, on je rekao da su u Miraksu prognozirali ekonomsku krizu, pa su se na vrijeme pripremili i preduzeli sve kako bi ispunili sve ugovorne obaveze.

- Za ispunjenje tih obaveza Miraks je na području Balkana obezbijedio finansijska sredstva i sve držimo pod jakom kontrolom, počevši od izvođača radova, pa do klijenata. Što se tiče „velikog“ Miraksa, nije baš sve dobro kao što je bilo, ali imamo dovoljno iskustva i sredstava da prebrodimo krizu, tako da je minimum naših očekivanja da iz nje izađemo bez gubitaka, a maksimum da ojačamo nakon krize - istakao je Lejbman.
Lejbman ističe da u Miraksu ne planiraju investicije u ostale balkanske zemlje, jer su njihovi interesi trenutno fokusirani na Crnu Goru, gdje pored završetka započete gradnje, žele da razvijaju turističku infrastrukturu.
-Naš dolazak u Crnu Goru vidimo kao zajedničku korist za nas i Crnu Goru, što smo i pokazali ove godine finansijski pomažući skoro sva dešavanja. Samo u Budvi smo obezbijedili 1.500 radnih mjesta, a napravili smo i desalinizator koji je koštao četiri miliona eura- kazao je Lejbman.
Kako bi održali postojeći „finansijski dušek“ kojim se štite od ekonomske krize, u Miraksu će, kako je rekao, „stegnuti kaiš“ tako što ubuduće neće uzimati kredite i smanjiti budžet za reklame i ulaganja koja nisu prioritetna.

U Crnoj Gori postoje klanovi sa kojima ne umiju da se bore

Prema riječima direktora Miraksa za Balkan, Crna Gora predstavlja „mirnu lagunu“ koja odolijeva globalnoj ekonomskoj krizi. Da bi takva ostala i privukla nove investitore, Lejbman smatra da je neophodno ispuniti određene uslove kao što su “stabilan politički sistem, donošenje odluka na državnom nivou o podržavanju stranih investicija i uređenje infrastrukture”.
On smatra da trenutna politika crnogorske Vlade nagovještava da se stvari odvijaju u tom pravcu donošenjem novih zakona i da će sa što većim brojem novih investitora u Crnoj Gori, „svi moći mirno da žive“, ali da ipak postoje klanovi sa kojima oni ne umiju da se bore.
On napominje da u realizaciji projekta Astra Montenegro imaju podršku Opštine Budva i Ministarstva za ekonomski razvoj, ali da se javljaju kočnice prilikom dobijanja dozvola u vidu srednjih i nižih nivoa činovnika, a pošto je Miraks otvorena kompanija koja se ne koristi „korupcionim pomagalima“, zato i nailaze na te kočnice.
- Crna Gora je prešla veliki put za ovih godinu dana, što neke zemlje nijesu za tri ili četiri godine. Malo su pooštreni zakoni koji se odnose na građevinarstvo, što je jako dobro radi očuvanja crnogorske privlačnosti, ako prestane divlja gradnja. Procedura za dobijanje građevinske dozvole postala je lakša i jednostavnija, mada zakon još ne funkcioniše kako treba. Miraks je „pionir“ u Crnoj Gori i mi treba da utabamo put za dobijanje dozvola za gradnju - smatra Lejbman.

Nema bankrota

Lejbman je negirao spekulacije da je Miraks grupa pred bankrotom, i kazao da postojeću situaciju koriste da ojačaju strukturu kompanije i oslobode se „kancelarijskih planktona“, a sljedeći korak koji će preduzeti biće smanjenje plata radnicima i smanjivanje broja službi koje nijesu toliko neophodne kompaniji.
- Uveli smo i žestoku politiku prema izvođačima radova i ljudima koji nam daju materijal za rad. Prije ekonomske krize, cijene radova su bile veoma visoke. Na primjer, kupovali smo kamen po cijeni od 120 eura po kvadratnom metru od crnogorske kompanije, a danas isti kamen kupujemo od italijanske firme po cijeni od 40 eura po kvadratnom metru - rekao je Lejbman.

U Moskvi grade toranj od 423.000 kvadrata

Miraks grupa u Moskvi, između ostalog, gradi toranj Federacija - najvišu zgradu u Evropi, koja će biti jedna od najprestižnijih i najimpresivnijih poslovnih zgrada u ovoj metropoli. Objekat koji zauzima 423.000 kvadratnih metara projektovali su arhitekte Piter Šveger i Sergej Čoban i objedinjavaće 15 višespratnih poslovnih, trgovinskih i hotelskih kompleksa. Zgrada se sastoji od Istočne i Zapadne kule, koje su povezane špicem visokim 560 metara, u kome će biti smješteni panoramski liftovi koji će se kretati brzinom od 10 metara u sekundi.
Istočna kula je visine 360 metara i imaće 93 sprata, od kojih je već izgrađeno 65, a Zapadna je visine 242 metara i imaće 63 sprata. U Zapadnoj kuli će na 61. spratu biti smješten bazen, prvi u svijetu izgrađen na toj visini.
Investicija je vrijedna milijardu i 300 miliona dolara, a završetak radova je planiran krajem 2009. ili početkom 2010.


Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak