Home RSS
Real Estate
Cars

„Karton siti“ vredi 300 miliona evra

Alo
„Karton siti“ vredi 300 miliona evra


Izgradnja novobeogradskog Bloka 18A doneće ogromne prihode Beogradu. Blok 18A je, zapravo, samo lepše ime za zemljište na kojem su smeštene stotine udžerica na levoj strani Gazele, a koje su već dve decenije najegzotičnije građevine srpske prestonice, poznatije kao „karton siti“.



 


Popularni „karton siti“, prema zvaničnim podacima, sada naseljava 130 romskih porodica. Nezvanično, i metodom običnog posmatranja, da se primetiti da je podno Gazele podignuto neuporedivo više autentičnih kartonsko-šperovanih kućica.
Aktuelni generalni urbanistički plan (GUP 2021) je predvideo da se na mestu sadašnjeg nehigijenskog naselja podignu „isključivo komercijalni sadržaji“. Ukoliko se zanemare sadašnje neobične naseobine i nebrojene tone smeća, otkriva se fantastičan saobraćajni položaj ova tri hektara zemlje, što čini pravi mamac za svakog ko je željan da investira.
Kako „Alo!“ nezvanično saznaje, broj zainteresovanih za ovu veliku parcelu je popriličan. Ukoliko se obistini plan gradskih vlasti i Romi budu preseljeni u naselje Pred Ovčom, Beograd će inkasirati gotovo 80 miliona evra. Od tog novca, jednu desetinu predstavlja naknada za građevinsko zemljište, dok će ostatak biti uplaćen u vidu zakupnine na 99 godina.

Međutim, prava poslastica očekuje investitora jer je u Bloku 18A moguće izgraditi 105.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, što može doneti zaradu od najmanje 300.000.000 evra.
Pred gradom su dva problema: kako urediti most da izgleda reprezentativno i istovremeno bude bezbedan, ali i koliko još čekati da se romske porodice „humano presele“. U oba slučaja, u pomoć gradskim vlastima su priskočile evropske finansijske institucije. Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj će finansirati uređenje pristupnih puteva Gazeli, dok će Evropska investiciona banka rekonstruisati most. Sa ovim se mora požuriti jer se Gazela i bukvalno raspada i kruni.
 

Korupcija u gradskoj vlasti

Kada je reč o procesu preseljenja Roma, prvobitno je njegove troškove trebalo da pokrije Evropska agencija za rekonstrukciju. Međutim, posle 50 miliona dinara utrošenih samo za izradu projekta, koji ni posle dve godine nije završen, ova agencija je odustala od daljeg finansiranja raseljenja.
Zvezdan Kalmar, koordinator u centru za ekologiju i održivi razvoj organizacije „South Eastern Europe Development Watch“, kaže za „Alo!“ da je osnovni razlog povlačenja investitora postojanje sumnje u korupciju.
- Smatramo da način na koji rade grad i Vlada apsolutno nije u skladu sa evropskim standardima, a sa promenom gradske vlasti još je teže doći do informacije. Moraće da se povinuju tim standardima jer inače neće moći da računaju na podršku prilikom drugih projekata - kaže Kalmar.
Sa druge strane, gradska vlast (u liku Milana Krkobabića) se o ovom pitanju javnosti obratila putem saopštenja u kojem objašnjava nužnost preseljenja Roma. U njemu nema ni reči o troškovima, korupciji ili pomenutoj nekooperativnosti.
Već komplikovanu priču dodatno su zakomplikovali Rumuni, viševekovni stanovnici Ovče. Oni su rešeni da ne dozvole doseljavanje Roma. Gradonačelnik Đilas tvrdi da će do preseljenja doći, bez obzira na njihove proteste.
 



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak