Home RSS
Real Estate
Cars

Denacionalizacija – mrtvo slovo na papiru

Građanski list
Denacionalizacija – mrtvo slovo na papiru


Donošenjem Nacrta zakona o javnoj svojini, koji je sve bliže skupštinskoj proceduri, biće potpuno zanemarena činjenica da država još nije vratila imovinu prvobitnim vlasnicima odnosno njihovim naslednicima.



Predsednik Udruženja građana za povraćaj nacionalizovane nepokretne imovine u Vojvodini Nikola Tanurdžić kaže da je, prema podacima kojima raspolaže, u Srbiji oko 83.000 ljudi prijavilo odnosno evidentiralo nacionalizovanu imovinu, što je, nažalost, samo između 20 i 25 odsto ljudi kojima je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina. Vrednost te imovine, kaže Tanurdžić, procenjena je na oko četiri milijarde dolara.

– Država nas je izložila velikom trošku da pribavimo dokumentaciju o nacionalizovanoj imovini i da je prijavimo na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, ali s druge strane, zakon o denacionalizaciji je zasad ostao samo mrtvo slovo na papiru. Podsećam da je do danas napravljeno čak 13 verzija nacrta zakona o denacionalizaciji, ali taj zakoj, koji je dragocen za Srbiju, još nije donet. Poslednju verziju tog zakona sačinila je tehnička Vlada Srbije maja 2007. godine. Nadali smo se da bi zakon posle formiranja nove vlade i konstituisanja parlamenta mogao biti usvojen do kraja godine, ali, eto, umesto toga najavljuje se zakon o javnoj svojini, koji je još jedan atak na nacionalizovanu imovinu – navodi Tanurdžić. On dodaje da će se, i kada se zakon o denacionalizaciji usvoji, tek započeti s procesom vraćanja, koji će trajati još dugo.

Trpe bivši vlasnici, a trpi i država

– Treba što pre doneti zakon o denacionalizaciji. Na kraju krajeva, to pitanje treba rešiti na bilo koji način, tim pre što je povraćaj nacionalizovane imovine jedan od važnih uslova da Srbija uđe u Evropsku uniju. Dakle, trpe bivši vlasnici, a trpi i država, i na kraju će morati mnogo više da plati za restituciju nego što bi platila kada bi u najskorije vreme donela zakon. Podsetiću, da smo o nacrtu zakona o denacionalizaciji s tadašnjim ministrom Milanom Parivodićem šest meseci vodili iscprne razgovore i na kraju smo pronašli rešenje koje je odgovaralo i tadašnjoj vladi i vlasnicima nacionalizovane imovine, iako, moram i to reći, nismo bili preterano oduševljeni predloženim rešenjima zakona – navodi Tanurdžić.

Stefan Samardžić, diplomirani pravnik i savetnik Nikole Tanurdžića, objašnjava da je Republika Srbija donošenjem Zakona o prijavljivanju i evidentiranju te Zakona o rehabilitaciji preuzela obavezu da će oduzetu imovinu i vratiti. Kako Samardžić smatra, država je usvajanjem ovih zakona kod građana stvorila opravdana očekivanja da će biti restitucije.

Zabraniti promet prijavljenih nepokretnosti

– Prijava oduzete imovine prema zakonu jeste uslov da bi se kasnije ta imovina mogla potraživati. Istina je da u tom zakonu izričito ne piše kada će država vratiti imovinu, ali je jasno da je zakon donet s ciljem da u narednom koraku bude donet i zakon o restituciji – objašnjava on. Ako je država htela da napravi procenu imovine koja se treba vratiti, trebalo je to da uradi uz pomoć Republičkog zavoda za statistiku. Usvajanje zakona u parlamentu stvara obaveze za državu – izričit je Samardžić.

Osim te obaveze, kako Samardžić navodi, najmanje što bi država mogla uraditi a da time ne postupa protivno sopstvenom zakonu jeste da zabrani promet svih nepokretnosti koje su prijavljene. Na ovakve zahteve naslednika imovine država reaguje mehanički. Mnoge zemlje su prvo donele zakon o denacionalizaciji, pa tek potom krenule u privatizaciju ili te postupke vode paralelno i usaglašeno. On ističe da od Agencije za privatizaciju dobijaju samo šablonske odgovore i da se niko dosad u agenciji nije ozbiljno pozabavio njihovim konkretnim ukazivanjima na mnogobrojne pravne nazakonitosti u privatizacijama.

O hotelu "Putnik"

On navodi primer hotela "Putnik", koji je iznošen na aukciju nekoliko puta, iako je imovina porodice Tanurdžić uredno evidentirana. U slučaju imovine koju potražuje gospodin Nikola Tanurdžić, i po nasledstvu Dunđerskih i porodice čije prezime nosi, pokrenut je postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

– U predmetu koji je pred strazburskim sudom otvoren pre više od godinu dana u stalnoj korespondenciji istakli smo zahtev za donošenje privremene mere, koja je prema pravilniku suda moguća. Kako je u našem pravosudnom sistemu privremena mera vezana za prethodnu tužbu, a svaka tužba u pogledu oduzete imovine u Srbiji bez zakona o restituciji jeste neosnovana, obratili smo se Evropskom sudu za ljudska prava. Eventualna privatizacija hotela "Putnik" kao imovine uredno prijavljene Republičkoj direkciji za imovinu da je oduzeta, očigledno je kršenje osnovnih ljudskih prava, čiju zaštitu u Srbiji, izgleda, ne možemo ostvariti. Oni koji nameravaju da kupe "Putnik" treba da znaju da kupuju imovinu koju država, najkasnije od momenta evidentiranja, a prema mom shvatanju, od momenta oduzimanja, nije ovlašćena da proda. Ali koga još to ovde interesuje – poručuje Samardžić.



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak