Home RSS
Real Estate
Cars

Denacionalizacija u Srbiji: Povracaj imovine kost u grlu svake vlasti

Vojkan Kostić Nezavisne novine
Denacionalizacija u Srbiji:  Povracaj imovine kost u grlu svake vlasti


I pored brojnih najava da ce komisija za izradu predloga zakona o denacionalizaciji posao zavrsiti do kraja godine, za sada nema naznaka kada ce se taj zakonski predlog naci pred poslanicima republickog parlamenta. Portparol ministarstva finansija Srbije Nenad Bajic rekao je da sada "ne bi bilo korektno govoriti" o rokovima za usvajanje zakona o denacionalizaciji, kao i o njegovom sadrzaju. "Na tom projektu se jos radi i ocekuje se da ce komisija uskoro predati zakon Skupstini Srbije," rekao je Bajic.



 Za ljude koji na povracaj imovine cekaju vise od pet decenija, Bajiceva najava ne zvuci ohrabrujuce jer u poslednjih godinu dana gotovo da nema predstavnika vlasti koji nije obecao skoro donosenje zakona o denacionalizaciji.
Ministar finansija Bozidar DJelic, na primer, svojevremeno je najavio da ce se predlog zakona naci pred poslanicima do septembra, dok je premijer Srbije Zoran DJindjic najavljivao mogucnost da zakon udje u parlamentarnu proceduru do kraja godine.
Predsednik beogradske Lige za zastitu ljudskih prava i privatne svojine Slavenko Grgurevic, smatra da vlast u Srbiji "nema koncepciju" povracaja imovine i da namerno odugovlaci sa donosenjem zakona "kako bi zavrsila proces privatizacije pre denacionalizacije".
"Liga za zastitu ljudskih prava i privatne svojine zauzima se za blokiranje privatizacije ako se krene u privatizaciju pre denacionalizacije", rekao je Grgurovic i dodao da "drzava ne moze da privatizuje nesto sto nije njeno."
On je dodao da Liga ima podrsku znacajnih medjunarodnih institucija, koju ce iskoristiti u slucaju da vlada Srbije nastavi da ignorise njihove predloge, resenja i sugestije.
"Liga je dobila pisma u kojima celnici Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke podrzavaju nase zahteve. U svetske integracije moze uci samo zemlja koje je odgovorna prema svojim gradjanima i njihovoj imovini," kaze Grgurevic.
On se zauzeo za povracaj imovine oduzete kraljevskoj porodici, verskim zajednicama, gradjanima i pravnim licima, a tek potom sprovodjenje privatizacije nad imovinom koja "realno pripada drzavi."
"Najjeftiniji i najjednostavniji nacin je fizicki povracaj imovine," kaze Grgurevic, jer "denacionalizacija treba da postane faktor razvoja privatne inicijative, sto se desilo u svim zemljama tranzicije, kao i cinilac resavanja socijalnih problema."
Prema njegovim recima, "restitucija putem obveznica je socijalna kategorija na koju Liga ne pristaje jer opterecuje ionako preopterecen budzet Republike Srbije."
"Pre svega niko nije pitao poreske obveznike da li su oni spremni da, svojim novcem finansiraju povracaj imovine," dodao je Grgurevic.
Sa druge strane, ministar za privredu i privatizaciju u vladi Srbije, Aleksandar Vlahovic, ocenio je da ce najvise problema biti sa stanovima koji su tokom proteklih decenija vise puta promenili vlasnike.
"Fizicki povracaj stanova starim vlasnicima znacio bi ispravljanje istorijske nepravde, cinjenjem nove," kaze Vlahovic i kao moguce resenje naveo predlog da sadasnji vlasnici ostanu u svojim stanovima, a da stari vlasnici ubiraju rentu na zemljiste gde su stanovi izgradjeni, umesto Direkcije za gradsko gradjevinsko zemljiste.
Liga, medjutim, nije zadovoljna tim resenjem. "Posto je rec o relativno malom broju stanova, ukupno 12.000 u celoj Srbiji, problem bi lako mogao da bude resen poravnanjem izmedju starih i novih vlasnika," rekla je Dragana Milovanovic, potpredsednik Lige.
Liga insistira i na fizickom povracaju preduzeca i poljoprivrednog zemljista tamo gde se ono moze izvesti iz kompleksa poljoprivrednih kombinata, a tamo gde to nije moguce stari vlasnici bi trebalo da postanu suvlasnici.
Srbija se sa velikim zakasnjenjem uhvatila u kostac sa problemom denacionalizacije, buduci da su mnoge zemlje bivseg istocno - evropskog bloka to pitanje odavno pocele da resavaju na razlicite nacine.
U Poljskoj se, na primer, vlast odlucila da, zbog velike vrednosti imovine koja je trebalo da bude vracena, vlasnicima ponudi naknadu od 50 odsto koja je isplacena u novcu ili privatizacionim bonovima. Deo imovine, tamo gde su to okolnosti dozvoljavale, bio je fizicki vracen starim vlasnicima.
U Rumuniji se poslo od uvazavanja neotudjivog prava zakonitih vlasnika, ali i od prava zakupaca stanova i kuca u privatnom vlasnistvu da narednih pet godina koriste te stambene objekte. Nakon toga, duzni su da stan ili kucu predaju zakonitom, odnosno starom vlasniku.
U Hrvatskoj je 1996. godine donet zakon o naknadi za imovinu oduzetu za vreme jugoslovenske komunisticke vladavine. Zakon je, medjutim, za sada ostao mrtvo slovo, posto je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) odlucila da imovinu u ime drzave rasproda pa su problem nasledile nove vlasti.
Bez obzira na nacin povracaja imovine bivsim vlasnicima, svi se slazu da bi taj posao morao biti obavljen sto pre jer tek posto u zemlji bude reseno pitanje svojine, mogu se ocekivati zamasnjije strane investicije.



Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak