Home RSS
Real Estate
Cars

Do nacionalizovane imovine samo preko suda u Strazburu

Građanski list
Do nacionalizovane imovine samo preko suda u Strazburu


U Srbiji su dosad izneverena dugogodišnja opravdana očekivanja vlasnika i naslednika nacionalizovane i na druge načine oduzete imovine da će biti donesen zakon po kojem će im se ta imovina vratiti.



Otud, ko me god upita za savet, kažem mu da pravdu potraži u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, jer je u Srbiji još ne može naći – izjavio je za GL novosadski advokat Nikola Novaković, odlazeći predsednik Odbora za privatizaciju republičkog parlamenta. On kaže kako u našoj zemlji ne postoji baš nikakav "pravni alat" pomoću kojeg bi vlasnici otete imovine mogli od države tražiti da im se ta imovina vrati, a "ne postoji ni zakon na osnovu kojeg bi sudovi presuđivali u takvim sporovima".
Srbija čeka da je
najpre lupe po džepu
– Zabluda je da to što se ne donosi zakon o restituciji može sprečiti naslednike da povrate imovinu, ili barem dobiju obeštećenje. Nadam se da po osnovu izneverenih opravdanih očekivanja već postoje zahtevi u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, a prva presuda po tom osnovu Srbiju će tako udariti po džepu da će to biti crveno svetlo upozorenja za državu, što se već desilo, primera radi, u Rumuniji – kaže Novaković. Naš sagovornik smatra kako je Srbija "već u velikom problemu" jer, prema presudama u Strazburu po drugim osnovama, "ima da plati oko 300.000 evra" za troškove i naknadu štete državljanima koji su je tužili.
– Guverner Narodne banke Srbije već je intervenisao rekavši: "Ljudi, ne može se tako raditi, jer ova država nema vanbilansnih pozicija da plaća te štete i sudske takse za sporove protiv Srbije na sudu u Strazburu". A kada iz Strazbura stigne prva presuda za vraćanje nacionalizovane imovine, ili pak obeštećenje naslednika, pa drmne državni budžet – onda će domaći sudovi biti zatrpani sličnim zahtevima, koje ćemo morati što pre da rešimo da ne bismo plaćali ogromna obeštećenja – upozorava Novaković.
Evropski sud traži
denacionalizaciju
Sudeći prema dve prošlogodišnja slučaja, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zalaže se za denacionalizaciju u bivšim komunističkim državama, u koje spada i Srbija. Evropski sud pozvao je Rumuniju da vrati vlasnicima stanove i zgrade nacionalizovane pedesetih godina prošlog veka, odnosno da im plati odgovarajuću odštetu. U prvom slučaju, taj sud je prošle godine u februaru presudio da Rumunija mora u roku od tri meseca vratiti dva stana u Bukureštu izvornim vlasnicima, ili im platiti odšetu od 140.423 evra za pretrpljenu materijalnu štetu i 6.000 evra za pretrpljenu duševnu bol. Od države je zatraženo i da vrati jednu zgradu u Bukureštu izvornom vlasniku ili da mu plati odšetu od 143.000 evra. U sudu u Strazburu trenutno se obrađuje 50 predmeta, ali nema podataka o tome jesu li među njima i oni koje su dostavili oštećeni vlasnici u posleratnoj nacionalizaciji u Srbiji. Više od 100.000 ljudi u našoj zemlji očekuje da im se vrati oteta imovina, sudeći po broju potvrda koje im je izdala Republička direkcija za imovinu, nakon što su, 2006. godine, prijavili potraživanja. Naslednici i vlasnici traže da im se vrati 139.631 nepokretnost, gde spadaju i kuće, stanovi, salaši, građevinsko zemljište od 18,3 milijarde kvadrata i 30.118 parcela poljoprivrednog zemljišta od 294.454 hektara.
 
Parivodić: Denacionalizacija
nije prioritet
"Očigledno, ljudi misle da je nešto drugo važnije od restitucije i da postoje prioritetni interesi spram interesa bivših vlasnika nacionalizovane imovine", izjavio je za GL beogradski advokat Milan Parivodić, savetnik premijera dr Vojislava Koštunice i autor Nacrta zakona o restituciji i privatizaciji građevinskog zemljišta iz maja prošle godine. Prema poslednjoj verziji zakona o restituciji Ministarstva finansija, u decembru 2007, sve što je moguće vratilo bi se u naturi, a za dve godine, nakon usvajanja zakona, počela bi se davati i novčana obeštećenja naslednicima nacionalizovane imovine preko državnih obveznica, vrednih do četiri milijarde evra. Nikola Novaković kaže da Zavod za statistiku još nije saopštio, iako je imao zadatak da to učini, računicu koliko bi, na osnovu reprezentativnog uzorka, Srbiji trebalo novca da u kešu obešteti stare vlasnike ukoliko im ne mogne vratiti imovinu u fizičkom obliku. "Pominjanje sume od dvesta milijardi evra za obeštećenje vlasnika otete imovine, što je poslednja u nizu improvizacija u vezi s tim, samo ima za cilj da se odugovlači s donošenjem zakona o restituciji", smatra Novaković.


Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak