Home RSS
Real Estate
Cars

Poljoprivredno zemljište sve traženije

Vesna Damjanić Poslovni magazin
Poljoprivredno zemljište sve traženije


Srbija trenutno raspolaže sa nešto više od miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, od čega bi skoro trećina potencijalno moglo biti vraćeno starim vlasnicima nakon donošenja Zakona o restituciji. U poslednjih šest i po godina prilikom privatizacije poljoprivrednih preduzeća prodato je 110 hiljada hektara društvenog poljoprivrednog zemljišta. Oko 140 hiljada hektara državne zemlje, koju su koristila ta preduzeća, ušlo u postupak davanja u zakup.



To znači da su nove gazde preuzele oko 250.000 hektara vojvođanskih oranica. Procenjuje se da je brojka sigurno veća jer su mnoga društvena poljoprivredna preduzeća prodavana i kroz preuzimanja akcija i kroz stečajeve na licitacijama tako da je iz ruku “društva” u ruke privatnika prešlo preko 300.000 hektara, od oko 540.000 hektara koliko se procenjuje da ih u Vojvodini ima.

Pojedinačna imena kupaca, pogotov manjih, teško je sve nabrojati, ali se zna da su najveći kupci od početka bili biznismeni - predsednik Delta holidinga Miroslav Mišković, vlasnik MK Komerca Miodrag Kostić i vlasnik lanca mesara Petar Matijević. Njima se pridružio biznismen Đorđe Nicović, predsednik firme Irva investicije, koji nakon preuzimanja PIK “Bečeja” proletos obrađuje oko 30.000 hektara.

Komadić ima i zrenjaninski “Dijamant” koji kontroliše hrvatska kompanija “Agrokor” Ivice Todorića. On raspolaže sa oko 24,5 hektara proizvodnog poljoprivrednog zemljišta. Irski investicioni fond „Baltic Property Investment” u svojim rukama već ima tri kombinata i oko 10.000 hektara zemlje.

Prema od ranije poznatim podacima, Mišković ima pet firmi i više od 25.100 hektara zemlje, Kostić u šest kombinata ima više od 22.700 hektara, dok je Matijevićev posed premašio 12.000 hektara oranica. Veći deo površina postao je vlasništvo tih kompanija, a oko 40 odsto je državnu zemlju koju obrađuju kupljeni kombinati na zakup.

Domaći i strani investitori za protekle tri godine, ulažući novac u obradivu zemlju, privatizovali su više od dve trećine vojvođanskih oranica, po veoma povoljnim cenama. Najveći deo javnosti smatra da je jedini interes onih koji su kupovali zemlju bio da je jeftino kupe kako bi je skuplje prodali, kad se privatizacija završi ili kad Srbija uđe u Evropsku uniju. S druge strane, postoji i strah od stvaranja monopolista. Kroz privatizaciju cena hektara bila je 500 evra, a u “ međuseljačkoj” prodaji najskuplji hektar košta i do pet hiljada evra.

Kada je reč o zakupu, prosečna cena zakupa na licitaciji državnog poljoprivrednog zemljišta u ovoj godini bila je 12.554 dinara (156 evra) po hektaru, a najveća cena zakupa za koje je ministarstvo poljoprivrde potpisalo saglasnost bila je 51.000 dinara (637 evra ) u opštini Stara Pazova. Veliko interesovanje za zakup zemljišta vlada u Vojvodini, gde je nezakupljeno ostalo samo nekoliko desetina hektara, dok je u centralnoj Srbiji ostalo neobrađeno oko 200.000 hektara državnog zemljišta.

Ostalo je još oko 140 preduzeća koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, a koja nisu privatizovana. U njihovom posedu je nešto više od 210 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150 hiljada hektara državnog zemljišta koje bi moglo da se da na zakup.

Srbija trenutno raspolaže sa nešto više od miliona hektara poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu, od čega bi skoro trećina potencijalno moglo biti vraćeno starim vlasnicima nakon donošenja Zakona o restituciji.


Dodaj komentar
  Anonimni komentar
Ime:
Lozinka:
  Zapamti me na ovom računaru

Naslov:
Pošalji mi svaki odgovor na moj komentar
Pošalji mi svaki novi komentar na ovaj članak